Čoveku ne možeš silom da daš, možeš samo da mu uzmeš . . .
Nadam se da neću one mlađe uplašiti ovim naslovom, ali suština ljudskog života jeste da se neprestano usavršava, da uči nešto novo. Mnogi će reći da čovek kada dođe do nekog stadijuma i u nekim godinama nema više šta da uči. Nije tačno! Jednostavno se ne mogu složiti sa tim. Čovek, ako i misli da je naučio sve što mu je ikada bilo potrebno, treba da uči i ono što misli da mu možda nikada neće trebati u životu, jer nikad se ne zna!
Međutim ono što je važnije od toga je da taj isti čovek prenosi svoje znanje. Jer jedino tako zajednica, ljudsko društvo može da ide napred i da se razvija. Kako reče naš Jovan Jovanović Zmaj: “Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati!” ili u duhu ovog teksta, kako reče Bil Gejts: “Moć ne dolazi od znanja zadržanog za sebe, već od deljenja znanja!”.
Tako sam i ja imao svog rekao bih pre J. J. Zmaja koji se zove Slobodan Mirić koji je nesebično delio sa nama svoje znanje iz oblasti WEB tehnologija.
U doba kada je počela korona lutajući WEB prostorom od društvenih mreža preko cyber space-a generalno, počele su da mi iskaču poruke o nekim besplatnim kursevima.
Prijavio sam se i jedva čekao početak. Spremio sam beležnicu, laptop i kada je na Zoom-u sat odbrojao na ekranu se pojavio on sa čuvenom rečenicom: “Pozdrav ljudi!”.
Tako je sve krenulo. Kurs za kursom, jedan za drugim, iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, iz godine u godinu…. I to evo još uvek s vremena na vreme traje.
Sloba, Boban i ekipa su zaista svojom nesebičnošću i deljenjem svog znanja sa svima koji su hteli i želeli nešto da nauče, učinili da se barem ja, a verujem i mnogi drugi upustimo u ove vode i na tome im neizmerno hvala.
I time su potvrdili ovu narodnu iz naslova: “Čoveku ne možeš silom da daš, možeš samo da mu uzmeš!”.
